secanja...radost...tuga

Mrzim sat...posebno kad me budi za posao.Ustajem nekako i kao i obicno obavljam svakidasnji ritual u kupatilu.Otvaram vrata i odlazim.Usput sam sacekala drugaricu i pocela pricu....rekla kazala. Polako dolazimo do posla a meni se ne ulazi...kad pomislim sta me sve ceka... Ulazim u radnju a tamo...uzas,blago receno...sve ispomerano od vecernjih radova majstora,u magacinu dzakovi sa robom koju treba raspakovati i zaprimiti. Sve to zanemarujem jer zelim da popijem kafu sa koleginicom...pa onda da prionim na posao. Miris kafe me mami i taman da uzmem prvi gutljaj zazvoni telefon. Zovu iz firme da pustim specifikaciju pazara...mobilni pisti...zovu iz magacina da im pustim ulaz robe... Zavrsim sve to i krenem da pijem kafu...ponovo telefon Javljam se kad ono...Izvinita da nemate slucajno artikal pod sifrom tom i tom...nemamo kazem ja jer me mrzi da proverim...POBOGU PA TEK JE OSAM A JA RADIM OD DEVET. Zavrsim ja i to i pocinjem da komentarisem sa koleginicom kako je ovaj svet nenormalan i kako ovi ljudi nemaju obzira.Dogovaramo sa kako da se organizujemo oko posla i koja ce sta da radi kad ponovo telefon....DOBRO JUTRO,ZNATE JA SAM PROSLE NEDELJE VIDELA JEDNU VASU TORBU,BILA JE SA LEVE STRANE KAD UDJES U RADNJU.BILA JE OKO TRI A SADA JE HILJADU DINARA...ja ne verujem sta mi ona prica ali je ipak pitam za sifru...PA ZNATE NE ZNAM SIFRU ALI JE ONA VELIKA KAO ZA PIJACU I IMA NEKE NITNE NA SEBI,JEL ZNATE NA KOJU MISLIM....pa naravno da ne znam,ne znam ni sta sam juce radila a ne prosle nedelje.Pocinjem da gubim kontrolu,zivci su mi na ivici...telefon stalno zvoni... AKO SE JOS JEDNOM JAVIM,ODLEPICU...CUPAM KABL IZ ZIDA... E SAD MOGU DA POPIJEM KAFU...

Mrzim sat...posebno kad me budi za posao.Ustajem nekako i kao i obicno obavljam svakidasnji ritual u kupatilu.Otvaram vrata i odlazim.Usput sam sacekala drugaricu i pocela pricu....rekla kazala. Polako dolazimo do posla a meni se ne ulazi...kad pomislim sta me sve ceka... Ulazim u radnju a tamo...uzas,blago receno...sve ispomerano od vecernjih radova majstora,u magacinu dzakovi sa robom koju treba raspakovati i zaprimiti. Sve to zanemarujem jer zelim da popijem kafu sa koleginicom...pa onda da prionim na posao. Miris kafe me mami i taman da uzmem prvi gutljaj zazvoni telefon. Zovu iz firme da pustim specifikaciju pazara...mobilni pisti...zovu iz magacina da im pustim ulaz robe... Zavrsim sve to i krenem da pijem kafu...ponovo telefon Javljam se kad ono...Izvinita da nemate slucajno artikal pod sifrom tom i tom...nemamo kazem ja jer me mrzi da proverim...POBOGU PA TEK JE OSAM A JA RADIM OD DEVET. Zavrsim ja i to i pocinjem da komentarisem sa koleginicom kako je ovaj svet nenormalan i kako ovi ljudi nemaju obzira.Dogovaramo sa kako da se organizujemo oko posla i koja ce sta da radi kad ponovo telefon....DOBRO JUTRO,ZNATE JA SAM PROSLE NEDELJE VIDELA JEDNU VASU TORBU,BILA JE SA LEVE STRANE KAD UDJES U RADNJU.BILA JE OKO TRI A SADA JE HILJADU DINARA...ja ne verujem sta mi ona prica ali je ipak pitam za sifru...PA ZNATE NE ZNAM SIFRU ALI JE ONA VELIKA KAO ZA PIJACU I IMA NEKE NITNE NA SEBI,JEL ZNATE NA KOJU MISLIM....pa naravno da ne znam,ne znam ni sta sam juce radila a ne prosle nedelje.Pocinjem da gubim kontrolu,zivci su mi na ivici...telefon stalno zvoni... AKO SE JOS JEDNOM JAVIM,ODLEPICU...CUPAM KABL IZ ZIDA... E SAD MOGU DA POPIJEM KAFU...